Јувенилни псоријазни артритис
| Јувенилни псоријазни артритис | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | реуматологија, pediatric rheumatology |
| МКБ-10 | L40.5, M07 |
| МКБ-9-CM | 696.0 |
| MedlinePlus | 000413 |
| eMedicine | radio/578 |
| MeSH | D015535 |
Јувенилни псоријазни артритис (ЈПсА) је серонегативни артритис који настаје пре 16 године живота и удружен је са псоријазом која претходи артритису или се јавља у наредних 15 година.[1] Болест се јавља код 33-62% деце са артритисом, често пре манифестних кожних промена. Може бити олигоартикуларног или асиметричног полиартикуларног типа. У лечењу ЈПсА примењује се терапијски алгоритам у зависности од облика и тежине артритиса.[2]
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Јувенилни псоријазни артритис јавља се код 2‐15% болесника са јувенилним идиопатским артритисом (JIA) и преваленцом 10‐15 на 100.000 становника.
Етиологија
[уреди | уреди извор]Код јувенилног псоријазног артритиса уз артритис присутне су и промене на кожи које одговарају псоријази.
Псоријаза је кожно обољење које карактеришу печатасте промене на кожи које се љуште. Обично се налазе у пределу лактова и колена. Кожне промене могу да претходе или да се јаве после почетка артритиса.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]ЈПсА као један од облика карактерише се различитим клиничким манифестацијама и различитим исходом.[3]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]_(14781042361).jpg)
У моменту постављања дијаганозе, да би се јасно одредио облик артритиса, уколико нису присутне псоријазне промене на кожи, потребно је урадити одређене лабораторијске анализе, на основу којих може да се процени, да ли постоји ризик на настанак комликација као што је хронични иридоциклитис.
Реуматоидни фактор (РФ) је аутоантитело које је стално присутно у високој концентрацији једино у полиартикулном облику јувенилног артритиса. Аутоантитела су специфичне материје присутне у крви, које су производ поремећене реакције имунског система организма. Она реагују са сопственим ткивима у овом случају са структурама зглобова.
Антинуклеусна антитела (АНА) су такође производ поремећеног имуног одоговора и њихово присутво код деце млађег узраста са олигоартритисом, указује да постоји повишен ризик за настанак хроничног иридоциклитиса.
Одређивање ХЛА Б27 (молекула који спада у групу ћелијских маркера, обележивача). Његово присуство на ћелијама у организму се потврђује посебним анализама крви. У општој популацији учесталост овог налаза је око 5-8%, док се код деце која уз артритис имају и ентензитис среће и у до 80% случајева.
Друге анализе као што су брзина седиментације еритроцита (СЕ) и Ц-реактивни протеин (ЦРП) одређују степен запаљења. Ове анализе су корисне за праћење резултата лечења, мада већи значај има клинички налаз на зглобовима.
| Дијагностички критеријуми за јувенилни псоријазни артритис |
|---|
|
|
Терапија
[уреди | уреди извор]
Терапија код јувенилног псоријазног артритиса усмерава се на; ублажавање и сузбијање симптома (пре свега бола), помагање детету да максимално користи оболеле зглобове и побољшавање функција оболелог зглоба или зглобова, смањење физичке неспособности, уклањање фактора ризика, едукација болесника (здрав начина живота).[4]
| ФАЗА 1 Иницијално лечење |
ФАЗА 2 Перзистентни бол или прогресивни бол или погоршање ограничења покрета |
ФАЗА 3 Изражене тегобе и поред мера из фазе 2 |
|---|---|---|
|
|
|
Терапија ЈПсА укључује примену следећих лекова:[6]
- НСАИЛ
Нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ) су прва линија лекова који се користи у јувенилном артритиса са циљем да контролишу бол и упалу (оток).
- Кортикостероиди
Кортикостероиде као што је преднизон могу се применити орално или убризгавањем у зглоб и имају за циљ да ублаже инфламацију упаљених зглобова.
- Биолошки лекови
Биолошке модификатори (БРМс), као што су анти-ТНФ лекови, су класа лекова који инхибирају протеине и зову се цитокини. Они се убризгавају под кожу или путем инфузије у вену.
- Остали лекови
- Метотрексат се често користе у комбинацији са НСАИЛ за лечење упала и смањење ризик настанка промена на костијма и хрскавици.[7]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Burgos-Vargas R, Pacheco-Tena C, Vazquez-Mellado J. Juvenile-onset spondyloarthropathies. Rheum Dis Clin North Am 1997; 23: 569-98.
- ^ Häfner R, Michels H. Psoriatic arthritis in children. Curr Opin Rheumatol 1996; 8: 467-72.
- ^ Ramsay SE, Bolaria RK, Cabral DA, Malleson PN, Petty RE. Comparison of criteria for the classification of childhoodarthritis. JRheumatol 2000; 27: 1283-6.
- ^ Lineker, S. C.; Bell, M. J.; Boyle, J.; Badley, E. M.; Flakstad, L.; Fleming, J.; Lyddiatt, A.; MacDonald, J.; McCarthy, J.; Zummer, M. (2009). „Implementing arthritis clinical practice guidelines in primary care”. Medical Teacher. 31 (3): 230—237. PMID 18825571. doi:10.1080/01421590802158377. Приступљено 21. 10. 2014.
- ^ Поповић М, и сар. Подсетник-водич из реуматологије, Војноиздавачки завод, Београд 2000,. pp. 168
- ^ Lovell DJ, Reiff A, Ilowite NT, Wallace CA, Chon Y, Lin SL i sur. Safety and efficacyofupto eight years of continuous etanercept therapy in patients with juvenile rheumatoid arthritis. Arthritis Rheum 2008; 58: 1496-504.
- ^ Collin B, Ogboli M, Moss C. Methotrexate therapy in 10 children with severe plaque psoriasis: P-29. Br J Dermatol 2006; 155: 33.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
